Sagovornici iz Srbije jasno ističu težnju ka očuvanju tradicije, ali i prilagođavanju savremenim zahtevima tržišta kroz ekološku i organsku proizvodnju, povećanje dodate vrednosti i direktnu prodaju. Naglašavaju značaj edukacije, kvaliteta proizvoda i izgradnje poverenja sa kupcima, uz istovremeno prihvatanje novih tehnologija i inovacija. Takođe, povezanost poljoprivrede sa turizmom vidi se kao važan pravac za razvoj i jačanje lokalnih zajednica. Berényi László se više od petnaest godina bavi organskom proizvodnjom voća po principima regenerativne poljoprivrede, težeći očuvanju prirodnih ukusa i održivom gazdinstvu, uz stalni razvoj ponude i direktnu vezu sa kupcima. „Mnogo se bolje osećam otkako se sto posto bavim ovim, dakle poslednje dve godine. Znam da ne zagađujem ni druge ni sebe, i to mi je sada važnije. Važnije nego profit, jer iako nema mnogo, ipak od toga živimo” – kaže Berényi. Vedran Kuntić je odlučio da se suprotstavi ubrzanom tempu savremenog života i tržišta masovne proizvodnje hrane tako što je posle deset godina razvoja svog porodičnog gazdinstva u Bikovu, sproveo princip povratka tradicionalnoj, lokalnoj i kvalitetnoj proizvodnji hrane, istovremeno šireći ponudu i povezivanjem sa kupcima kroz prodavnicu u centru grada. „Od prvog dana se hvalim da sam najmlađi koji je i proizvođač i prodavac svojih proizvoda. To je veoma retko, naročito na pijaci... Mislim da je najvažnije da budemo iskreni u onome što radimo i to je recept za sadašnji uspeh” – kaže Kuntić. Oskar Kovač, mladi kuvar sa iskustvom u vrhunskim restoranima sa Michelin zvezdicama, odlučio je da svoje znanje i strast prema kvalitetnoj hrani primeni na svojoj rodnoj zemlji, u okviru porodične farme Salaš Kovač 1920. Godine 2020. zajedno sa porodicom kupuje staru školu i pretvara je u održiv i autentičan seoski ambijent, gde neguju lokalne tradicionalne vrednosti, organsku i biodinamičku poljoprivredu. „Tokom svoje karijere uvek sam verovao da je kvalitet najvažniji i da moramo da učimo kako da održivo radimo, poštujući tradiciju i koristeći lokalne sastojke“ – kaže Kovač. Dokumentarni filmovi o ukupno 20 ovakvih proizvođača uskoro će biti prezentovani javnosti sa obe strane granice. Projekat „Unapređenje prekogranične saradnje u oblasti održivog ruralnog ekoturizma i očuvanja kulturne baštine”, skraćeno RuralFoodTour, sprovode Udruženja Digitalna regija iz Subotice i SZÓ-TÉR Egyesület iz Segedina u Mađarskoj.   Projekat je vredan 247.773 evra, od čega je donacija Evropske unije 210.607.05 evra.   Program Interreg VI-A IPA Mađarska-Srbija sprovodi se u okviru finansijskog okvira Evropske unije za period 2021–2027, kroz Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA). Na osnovu sistema „zajedničkog upravljanja“ zemalja učesnica – Mađarske i Srbije – Program finansira i podržava projekte saradnje organizacija koje se nalaze na teritorijama obuhvaćenim Programom: u Mađarskoj to su županije Čongrad-Čanad i Bač-Kiškun, a u Srbiji Zapadnobački, Severnobački, Južnobački, Severnobanatski, Srednjobanatski, Južnobanatski i Sremski okrug.   Program doprinosi razvoju stabilnog i saradničkog regiona, kao i unapređenju ukupnog kvaliteta života u pograničnom području. Omogućava ekonomsku saradnju organizacija iz obe zemlje, neguje zajednički identitet, kao i kulturno i istorijsko nasleđe pograničnog regiona, i doprinosi njegovoj ekološkoj održivosti i bezbednosti.   Za više informacija posetite: www.hungary-serbia.eu